ZAŠTO TREBA JESTI KIKIRIKI

24.09.2020.

 

Kikiriki je jedan od najpoznatijih orašastih plodova. Potiče iz Južne Amerike a dokazi kažu da su ljudi u Peruu i Brazilu verovatno jeli kikiriki pre skoro 3.500 godina. Nakon što su Evropljani otkrili kikiriki u Brazilu, pomogli su da se on kultiviše širom Severne Amerike i Azije. Naravno, u to vreme, ljudi nisu shvatali da kikiriki ima odlične nutritivne koristi koje ga čine važnom namirnicom svake zdrave ishrane.

 


Kikiriki je odličan izvor biotina


Biotin se tehnički smatra delom kompleksa vitamina B, a u prošlosti se nazivao vitamin H. Bez obzira kako ga zovemo, biotin je izuzetno koristan i uključen je u desetine enzimskih reakcija u organizmu.

Preliminarna istraživanja sugerišu da biotin može biti koristan za lečenje multiple skleroze i dijabetesa. Pored toga, unos dovoljno biotina je od suštinskog značaja za trudnice, jer čak i blagi deficit biotina može značajno povećati rizik od kongenitalnih anomalija. Preporučljivo je da odrasli uzimaju 30 mikrograma biotina dnevno. Trideset grama kikirikija sadrži više od 26 mikrograma ili 88% od preporučenog dnevnog unosa.


Kikiriki sadrži mononezasićene masti koje su dobre za srce


Kikiriki se ponekad kritikuje zbog visokog sadržaja masti. Međutim, masti u kikirikiju su u stvari vrsta masti koja je zdrava za srce. Na primer, kikiriki sadrži 80% nezasićenih masti i 20% zasićenih masti, a slično ima i maslinovo ulje. Unos mononezasićenih masti u vašoj ishrani promoviše proces čišćenja arterija što čini da krv dobro teče u organizmu i smanjuje rizik od srčanog ili moždanog udara.


Kikiriki sadrži neke od antioksidanata koje sadrži i crveno vino


Antioksidanti su klasa molekula koji neutrališu slobodne radikale, nestabilne molekule koji mogu da oštete vaše ćelije. Prekomerna aktivnost slobodnih radikala smatra se mogućim mehanizmom za formiranje kancerogenih ćelija, što znači da unos dovoljnih količina antioksidanata može smanjiti rizik od karcinoma.


Kikiriki može da vas zaštiti od kamena u žuči


Neki ljudi su u većem riziku od kamena u žuči, i to su uglavnom žene, osobe sa prekomernom težinom, osobe iznad 40 godina starosti, kao i osobe koje unose puno kalorija i rafinisanih ugljenih hidrata. U jednom istraživanju, naučnici su otkrili da je ishrana sa velikim unosom orašastih plodova - a naročito kikirikija - smanjila rizik od kamena u žuči za 25%.

 

Kikiriki sadrži bakar


Bakar je mineral koji se smatra esencijalnim mikronutrijentom i koji je neophodan za nekoliko važnih fizioloških procesa. Konkretno, bakar čini ključni deo enzima koji regulišu proizvodnju energije i neuronsku aktivnost.

Nedostatak bakra povezan je sa brojnim zdravstvenim problemima. Čak i blagi deficit bakra može doprineti većem riziku od kardiovaskularnih bolesti, dok konzumiranje dovoljnih količina bakra može smanjiti nivo štetnog LDL holesterola. Pored toga, bakar igra ulogu u neurodegenerativnim bolestima kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest. Trideset grama kikirikija sadrži 0.42 mikrograma bakra, što iznosi 47% od preporučenog dnevnog unosa.