ŠTA JESTI ZA VREME VELIKIH VRUĆINA

Gubitak apetita, loš san, toplota iznutra - periodi toplog vremena često utiču na nas te bi trebalo da tokom vrućina preduzmemo određene mere predostrožnosti. U nastavku pročitajte kako nam hrana i piće mogu pomoći u izuzetno toplim danima.

Koliko vode treba da pijemo?

Obično gubimo između 2 i 2½ litra tečnosti tokom dana. Dakle, u uobičajenim danima trebalo bi da pijemo oko 6-8 čaša vode ili druge tečnosti. Dobra vest je da ovu kvotu možete dostići mlekom, napicima bez šećera, čajem i kafom, ali imajte na umu da kofeinski napici imaju diuretički efekat, zbog čega gubite tečnost, pa predlažemo da ih svedete na minimumu. Računaju se i voćni sokovi i smutiji, ali bi trebalo ograničiti ih na čašu od 150 ml dnevno zbog prirodnih šećera koje sadrže.

Kako da prilagodimo ovo u toplim danima?

Trebalo bi da prilagodimo unos vode tokom vrućina. Veća temperatura i vlažnost povečavaju brzinu isparavanja sa kože, što znači da se više znojimo. Zbog toga moramo češće da nadoknađujemo nivo tečnosti. Koliko vode vam je više potrebno zaista zavisi od vaših ličnih okolnosti, kao i od toga koliko ste aktivni.

Možemo li popiti previše vode?

Moguće je popiti previše vode, iako će se to kod većine ljudi sa zdravim bubrezima ispoljiti češćim odlaskom u toalet:). Previše vode potrošene u kratkom vremenskom periodu može dovesti do toga da bubrezi ne budu u stanju da održe ravnotežu elektrolita, pa krv postaje veoma razređena, što može uticati na funkcije našeg tela, na primer na krvni pritisak. Hiponatremija je stanje koje uzrokuje previše vode zbog čega nivo natrijuma opasno pada. Sportisti koji učestvuju u događajima izdržljivosti i unose previše tečnosti mogu biti izloženi riziku od ovog stanja.

Šta jesti kada je mnogo vruće? Koje namirnice hidriraju?

Hrana čini oko 20-30% našeg unosa tečnosti, a neke namirnice sadrže više vode od drugih. Pojedino voće i povrće ima visoku ocenu u ovom pogledu, pa bi trebalo konzumirati više sledećih namirnica:

Jagode
Krastavac
Tikvice
Celer
Zelena salata
Dinja

Hrana sa visokim sadržajem tečnosti takođe može pomoći u postizanju nivoa hidratacije a supe, čorbe i kaše su dobri primeri.

Da li nam hrana i piće mogu pomoći da se ohladimo?

Sladoled može izgledati kao prirodan izbor kada želimo da se rashladimo, ali zapravo može doneti više štete nego koristi. Hladna hrana i piće mogu dati početni efekat hlađenja, ali to je kratkotrajno jer konzumiranje hrane dovodi do povećanja temperature jer proces varenja stvara toplotu. Ovo u kombinaciji sa brzim hlađenjem pokrenutim hladnom hranom i pićima znači da naše telo nadoknađuje povećanjem osnovne temperature, tako da će nam možda na kraju biti i toplije.

Ispijanje toplih napitaka tokom vrućeg dana možda ne zvuči privlačno, ali topli napici zapravo mogu pomoći u regulaciji telesne temperature, jer povećavaju temperaturu organizma i zbog toga telo želi da se ohladi, pa se više znojimo da bismo izgubili toplotu kroz kožu. ‘Termogena’ hrana poput začina i čilija takođe povećava telesnu temperaturu jer pokreće naš metabolizam. Ovo pospešuje znojenje koje ima efekat hlađenja.

Postoje li namirnice koje bi trebalo da izbegavamo?

Hrana kojoj je potreban veći napor za varenje - poput one bogate proteinima, šećerom i vlaknima - generiše više telesne toplote. Jedan od načina da se ovo ublaži je upotreba marinada bogatih citrusima na mesu kako bi se razbila struktura proteina i kvašenje žitarica kako bi se vlakna učinila probavljivijim.

Šta se dešava sa našim sistemom za varenje i apetitom kada nam je vruće?

Ako leti nemate apetit, niste sami. Smatra se da sezonske promene, uključujući temperaturu i više sunčanih sati u toku dana utiču na naš apetit. Leti nam se apetit uglavnom smanjuje, posebno kada nam je vruće. Jedan od razloga za to je što telo pokušava da reguliše našu telesnu temperaturu tako što smanjuje funkcije stvaranja toplote poput varenja hrane. Iako je ovakav pad apetita možda van naše kontrole, možemo sebi pomoći osiguravajući da hrana koju jedemo bude prepuna pravih hranljivih sastojaka.