Gumene bombone su jedinstveni slatkiši napravljeni od želatina, zaslađivača, aroma i boja. Zbog svoje prirode mogu se oblikovati u hiljadu oblika, što ih čini jednim od najsvestranijih slatkiša ikada. Prvi put napravljene u Nemačkoj početkom 1900-ih godina, svoju veliku popularnost u Sjedinjenim Državama i ostatku sveta stekle su tek tokom osamdesetih godina prošlog veka.

U pravljenju gumenih bombona koristi se naprednija tehnologija. Ova tehnologija, izvedena od pektina i gustina, prvi put je upotrebljena u Nemačkoj početkom 1900-ih godina od strane Hansa Rigela. On je napravio kompaniju Haribo, koja je proizvela prve gumene mede 1920-ih. Iako se gumene mede prave od ovog perioda, imale su ograničenu distribuciju širom sveta do ranih osamdesetih. Tada je Haribo započeo proizvodnju gumenih meda u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj trend se primio, i ostale kompanije su počele da razvijaju slične proizvode. Sada su gumene bombone dostupne u različitim oblicima, od dinosaurusa do voća. Prema informacijama od jednog proizvođača želatina, skoro polovina svog želatina napravljena u svetu trenutno ide u pravljenje gumenih bombona.

Od čega se prave gumene bombone?
 

Recepte za gumene bombone obično razvijaju iskusni prehrambeni tehnolozi i hemičari. Kombinovanjem različitih sastojaka, oni mogu kontrolisati različite karakteristike gumenih bombona, kao što su tekstura, ukus i izgled. Primarni sastojci podrazumevaju vodu, želatin, zaslađivače, ukuse i boje.

Glavni sastojak odgovoran za jedinstvene karakteristike gumenih bombona je želatin. Ovo je protein dobijen iz životinjskog tkiva koji se formira u gel kada se stavi u vodu. Kada se koristi odgovarajuća koncentracija, gelovi dobiju teksturu gumene bombone. Međutim, pošto su ovi gelovi termoreverzibilni, što znači da se tanje kada se zagrevaju, gumene bombone odlikuje karakterisika da se tope u ustima. I tekstura i količina vremena za koje se ovaj slatkiš istopi u ustima može se kontrolisati količinom želatina koja se koristi u receptu.

Pošto je želatin jedinjenje bez ukusa i mirisa i ne sadrži masnoće, dodaju se zaslađivači i arome kako bi bombone dobile ukus. Različiti šećeri se dodaju kao zaslađivači. Saharoza, dobijena od repe ili šećerne trske, pruža visok stepen slasti gumenim bombonama. Fruktoza, koja je značajno slađa od saharoze, još jedan je šećer koji se često koristi. Kukuruzni sirup se takođe koristi jer pomaže u sprečavanju u kristalizacije drugih šećera. Još jedan od zaslađivača je sorbitol, koji ima dodatnu prednost da pomogne bombonama da održe nivo vlage.

Slast gumenih bombona je samo jedna od njihovih karakteristika. Veštački i prirodni ukusi koriste se za stvaranje jedinstvenog ukusa. Prirodne arome se dobijaju od voća, meda, melase i šećera od javora. Ovi ukusi mogu se poboljšati dodavanjem veštačkih aroma. Takođe se dodaju kiseline kao što su limunska, mlečna i jabučna, kako bi se obezbedio ukus.

Želatin gelovi imaju prirodno svetlu žutu boju, tako da se dodaju boje za kreiranje širokog raspona boja.

Teksturne karakteristike želatin gela zavise od mnogih faktora, kao što su temperatura, način proizvodnje i pH vrednost. Dok metoda proizvodnje i temperatura mogu biti fizički kontrolisane, pH se hemijski kontroliše dodavanjem kiselina. Ovo uključuje kiselinu od prehrambenih proizvoda kao što su limunska kiselina, mlečna kiselina, fumarna kiselina i jabučna kiselina. Ostali sastojci se dodaju tokom procesa proizvodnje kao što su arome, sredstva za podmazivanje i sredstva za poboljšanje sjaja. Ovo uključuje materijale poput pčelinjeg voska, kokosovog ulja, karnauba voska, mineralnog ulja, delimično hidrogenizovanog sojinog ulja, koncentrata kruške, koji se često dodaju tokom proizvodnje.