Roze ima lagan, voćni ukus sa malo tanina, što ga čini odličnom polaznom tačkom za nove vinopije. Međutim, poslednjih godina globalna ljubav prema rozeu se razvila do tog stepena da je sada popularnije u Francuskoj od belog vina. Evo nekoliko zanimljivih informacija o ovom vinu.

Istorija rozea

Opšte je poznato da su prva pravljena vina bila roze. To je iz razloga što je tehnika koja je u to vreme korišćena za pravljenje vina (u suštini samo gnječenje soka rukom ili nogom) dozvoljavala da malo crvenog iz ljuske uđe u sok. Bez maceracije soka sa ljuskom, kao što se to radi danas, vino ne bi moglo da dobije duboku crvenu boju, ali ni kontakt sa ljuskom nije dozvoljavao da vino bude belo. Čak i kada su se tehnike razvijale vekovima za stvaranje dublje crvene boje u vinu, ljudi su i dalje preferirali roze opciju umesto crvenih vina oštrijeg ukusa. U srednjem veku, svetlo ružičasti „klaret” je bio cenjen kao najbolje dostupno vino, a tamnije ružičaste do crvene sorte su se smatrale lošim kvalitetom. Pravljenje šampanjca u Francuskoj bilo je ključno i za istoriju rozea. Najraniji šampanjac je bio svetlo ružičaste boje ili tamnije ružičaste ako je proizvođač dodao bobice zove da produbi boju. Tek decenijama kasnije proizvođači šampanjca su razvili sistem za pravljenje belih penušavih vina. Posle Drugog svetskog rata, svet rozea se promenio jer su potrošači počeli da eksperimentišu sa slađim opcijama sa mehurićima za roze umesto tradicionalnih suvljih verzija. Sedamdesetih godina prošlog veka, beli zinfandel i blush vina počela su da se takmiče sa rozeima, i tada je reputacija vekovima starog vina počela da trpi. Potrošači su imali tendenciju da poistovete slatka blush vina i suva roze vina i mislili su da roze vina nisu toliko moderna kao crvena ili bela. Na sreću, u poslednje dve decenije, obnovljeno je poštovanje suvog roze vina.

Kako se pravi roze

Postoje tri načina na koje se roze vina uglavnom prave:

• Kontakt sa ljuskom: Sok i ljuskese ostavljaju u kontaktu kratko vreme, na primer dan ili dva, pre nego što se ljuska ukloni i sok se ostavi da fermentira kao i obično.
• Saignée: Ovo uključuje ispuštanje malo crnog vina u buretu pre nego što proces maceracije učini sok veoma tamnim.
• Mešanje: Iako se ovaj metod smatra nesofisticiranim, neki proizvođači vina mešaju crveno i belo da bi dobili roze. Ovaj metod se uglavnom koristi u regionu Šampanj – jedinom regionu koji je dozvoljen da koristi ovaj proces.

Gde se proizvodi roze

Francuska je glavni proizvođač roze vina, sa oko 28 odsto. Regija Provanse proizvodi većinu rozea koji se izvozi, a manja proizvodnja može se naći u dolini Loare i regionu Rone. Sjedinjene Države i Italija su sledeći najveći proizvođači, a SAD su drugi po veličini potrošač posle Francuske. U Francuskoj, roze vina su pretekla bela po popularnosti.

Uparivanje hrane sa rozeom

Najlogičnije uparivanje je sa začinjenom mediteranskom hranom uobičajenom u oblasti Provanse, kao što su beli luk, humus i morski plodovi. Pošto roze treba služiti ohlađeno, ono je pogodno za skoro svaku hranu iz područja sa toplom klimom. Ćuretina, kiš, jaja i tunjevina su drugi dobri izbori, kao i skoro sve vrste meksičke, tajlandske ili grčke kuhinje.