Irski viski se generalno smatra mekšim od škotskih, iako je ovaj utisak delimično zasnovan na mešavini Jameson, koja je dominantni proizvod.
Da bi viski bio označen kao irski, mora biti napravljen od kaše ječmenog slada, a opciono može sadržati i druge žitarice. Piće mora da odležava u hrastovim bačvama od 700 litara ili manjim, najmanje tri godine u Republici Irskoj i/ili Severnoj Irskoj. Jedini dozvoljeni aditivi su voda i karamel boja, a viski mora biti flaširan na 40 posto alkohola.
Postoje četiri glavne vrste irskog viskija.
Irski blended viski kombinuje dva ili više gore navedenih stilova.
U 19. veku se smatralo da je 60 procenata viskija proizvedeno u Irskoj. Metode, a stoga i ukusi su bili prilično dosledni, a obim proizvodnje je bio visok. Do 1980-ih ova cifra je spala na jednan procenat. Prohibicija u Americi narušila je prodaju i imidž proizvoda. Zatim je trgovinski rat između nezavisne Irske i Velike Britanije tokom 1930-ih bio katastrofalan, a irski proizvođači su izgubili tržišni udeo zbog mešavina škotskog viskija zasnovanih na grain viskiju, pa je većina destilerija zatvorena.
Moderna industrija viskija u Irskoj se tokom sredine 20. veka oslanjala na samo tri destilerije u Republici – Cork, Power’s i Jameson’s kao i Bushmills u Severnoj Irskoj. Prva tri su se spojila 1960-ih i formirala Irish Distillers – sada deo multinacionalne kompanije Pernod-Ricard – obezbeđujući njihov opstanak. Njihova baza u Midletonu je dom Jameson brenda.
Međutim, poslednjih godina potražnja viskija je bila velika, predvođena ljubiteljima viskija iz SAD i potpomognuta velikim investicijama Pernod Ricarda.
Pročitajte i još...