Haršlevelu je sorta grožđa bogatog ukusa iz Mađarske. Najpoznatije je po svojoj sporednoj ulozi u slatkim vinima Tokaji (gde vlada poznatija sorta Furmint), ali se ponekad pravi kao sortno vino, u suvom i slatkom stilu. Haršlevelu često prikazuje medene, zadimljene karaktere, a njegovo ime, što na mađarskom znači "lipov list", odnosi se na arome lipe koje vino poprima kako stari.
Kao i za Furmint, i za Haršlevelu se dugo smatralo da je poreklom iz Italije, iako nije bilo dokaza za ovu tvrdnju. Međutim, kasnije je DNK testiranjem pokazalo da je Haršlevelu zapravo potomak Furminta.
Zajedno sa furmintom, haršlevelu je jedna od najzasađenijih sorti u Tokaju, a ova dva zauzimaju oko 90 odsto vinograda u regionu. U Tokaju topla mezoklima i konvergencija dve reke stvaraju vlažnost, što zauzvrat podstiče razvoj botrytis cinerea - sive truleži. Labavi grozdovi i tanka ljuska čine ga podložnim ovoj plemenitoj truleži, koja koncentriše ionako visoke šećere u grožđu i dovodi do proizvodnje čuvenih tokajskih vina Asu (Aszú). Kao deo mešavine Tokaji, Haršlevelu dodaje ukuse koji se često opisuju kao začinjeni ili dimljeni, obično sa polenom meda i aromama cveta zove.
Haršlevelu se takođe može vinificirati u suvom obliku, čime se dobija biljni, puniji stil vina. Ovo je moderniji pristup grožđu, a poznato je da uzgajivači grožđa eksperimentišu sa sazrevanjem u bačvama i vinima odležanim u floru - korisnim kvascima koji stvaraju film na površini nekih stilova vina.
Iako je Tokaji nesumnjivo duhovni dom ove sorte, postoje zasadi širom Mađarske, a u Somlu postoji relativno visok udeo Haršlevelua. Izvan Mađarske sorta se uzgaja u Nemačkoj, Slovačkoj i Austriji, gde se prvenstveno koristi za suva vina i nešto malo u Južnoj Africi.
Haršlevelu najbolje ide uz:
Pročitajte i još...