Transport i distribucija vina nije jednostavna stvar. Tu postoje određeni uslovi koje posude za transport moraju da ispune kako bi vino zadržalo svoj kvalitet. 

Od kada je prvi put proizvedeno, vino je zauzelo vrlo važnu poziciju u životu ljudi. Koliko važnu govori i činjenica da je jedan od glavnih obeležja jedne cele religije, a i šire.

Ali pre nego što je vino došlo i do nas i nastao podrum pića Beograd kakav danas znamo i razvila se distribucija pića koja nam je dobro poznata, vino se kroz istoriju svetom prenosilo putem trgovinskih razmena, religioznih misija i kolonizacije. Ali u čemu? Na koji način? Kako?

Osnovni izazovi i uslovi

Transport i distribucija vina nije jednostavna stvar. Tu postoje određeni uslovi koje posude za transport moraju da ispune kako bi vino zadržalo svoj kvalitet. Osnovni uslovi su da:

• Posude moraju da budu dovoljno jake da se ne razbijaju lako, a opet dovoljno lake da ne otežavaju dodatno prenos.
• U posude ne sme da ulazi vazduh, da bi se sprečila oksidacija vina.
• U mnogim slučajevima, posude su morale da omoguće da se otvaraju i ponovo dobro zatvore.
• Same posude ne smeju da reaguju sa vnom.

Na kraju svih tih uslova, bilo je potrebno osmisliti i kako održavati temperaturu, jer izloženo toploti vino prokuva. I istorija može da počne.

Kvevri - Gruzija 6000 godina p.n.e.

Kvevri su ogromne glinene posude koje su se koristile za proizvodnju vina. Iako je malo verovatno da su se koristile za transport, mada neki istoričari tako tvrde, ove posude koje mogu da sadrže nekoliko stotina ili hiljada litara vina su najstarije posude za vino za koje se zna.

Bile su korišćene u svim stadijumima proizvodnje vina. Od muljanja grožđa, do sazrevanja. Za održavanje stalne temperature, zakopavane su u zemlju. Kada bi fermentacija bila gotova, kvevri su bili prekriveni velikim kamenom, čvrsto zatvarajući otvor, i tako se držalo i do dve godine.

Verovali ili ne, neki proizvođači vina u Italiji i Gruziji su se vratili ovoj metodi pravljenja vina i ako želite da probate, sada znate šta da tražite.

Amfora - Bronzano doba

Transport vina u amforama je možda prvi standardizovan način svetske distribucije vina. I ne samo vina, već i maslinovog ulja i drugih dragocenih tečnosti. Ove posude od pečene gline su nastale u starom Egiptu i vrlo brzo su postale široko prihvaćen način čuvanja i distribucije vina svih mediteranskih država i regija Mesopotamije, a svoj vrhunac u standardizaciji i upotrebi su dostigle u staroj Grčkoj i Rimu.

Njihov oblik je bio kao stvoren za vino i dosta podseca na današnje flaše.

• Dug vrat bi smanjio površinu izloženu vazduhu da bi se sprečila oksidacija.
• Dno koje se sužava je bilo odlično za sedimentaciju vina i za lakše zakopavanje kada je bilo potrebno održavati temperaturu na duže staze.
• I njihove drške su dodatno olakšavale prenos i utovar.

Kako zapečatiti amforu je bilo pitanje za sve narode. Na početku su bile zatvarane glinenim poklopcima. Pošto su oni dopuštali da uđe vazduh, Egipćani su koristili šever i vlažnu glinu kako bi ih zapečatili. Kasnije su Grci i Rimljani eksperimentisali sa krpama, voskom i na kraju plutom, koja se i dan danas koristi.

Hrastova burad - Stari Rim

Kako se Rimsko carstvo širilo tako je i usvajalo razne običaje osvojenih kultura. Tako su se Rimljani upoznali sa drvenim buradima, kada su osvojili Gale. Iako su izumitelji prvih buradi bili Kelti, Rimljani su preko Gala saznali za taj izum u kojima su oni transportovali pivo. Dok su se probijali sve severnije, transport velike količine vina u amforama više nije bilo u opticaju. Ali zato su burad bila pravo rešenje. Bila su čvršća od amfora, daleko lakša i oblika koji je lako odkotrljati sa jednog mesta na drugo.

Kako su Rimljani voleli vino, i kako su širili carstvo, tako su i postavljali vinograde na svom putu i unapređivali već postojeće na koje su nailazili. Iako su bili namenjeni da obezbede lokalno smeštene vojnike vinom, vino proizvedeno u Galiji (današnjoj Francuskoj) je postalo jako popularno i nazad u Rimu. Tako je vino transportovano u Rim prenoseći ga u drvenim buradima Gala koje su oni prethodno napravili za skladištenje i transport njihovog piva.

Ubrzo su svi prihvatili burad kao sredstvo za distribuciju vina i do trećeg veka p.n.e. potpuno su zamenili amfore, čime je stavljena tačka na 5500 godina vladavine gline.

Dolazak staklenih flaša - 17. vek

Napredak u stvaranju čvršćeg stakla u toku 17. veka, koje se teško razbija, donelo je nove promene u distribuciji pića. Nastale su prve flaše sa plutanim čepovima, bezbedne za transport vina. Prve vinske flaše bile su kratkog vrata i sa širokim dnom, ali već do 20-ih godina 19. veka preuzele su oblik sličan današnem.

Ali u 19. veku upotreba vlaša za vino nije bila rasprostranjena. Na primer, u Britaniji je čak bilo ilegalno prodavati vino u staklenim flašama od 1636. do 1860. Ako ste bili bogati ljubitelj vina, posedovali ste svoje staklene flaše koje ste slali svom proizvođaču vina. U suprotnom ste bili na milost ili nemilost trgovcima koji su dobijali svoja vina u buradima i stavljali ih u flaše sami, pri tom često razblažujući ih i izlažući vino oksidaciji.

Ali flaše su pružale druge prednosti u odnosu na burad. Odlične su za dugotrajno skladištenje i sazrevanje vina. A kao i za ostale posude, i za flaše je bilo potrebno pronaći pravi zatvarač. Čepovi od plute sa kojima su stari Rimljani eksperimentisali su dali pravi odgovor, mada se eksperimentisalo i sa drugim materijalima poput krpa natomljenim uljem.

Moderno doba - Ogromne plastične kese

Sada kada je distribucija pića u staklenim flašama rasprostranjena, uvodimo nov način transporta. Plastične kese. I svi se pitaju zašto. Ko god je podigao kutiju flaša zna da je teško. A transportovati hiljade i hiljade teškog tovara košta. To je problem ako izvozite jeftino vino ka drugim zemljama i kontinentima. Zato su izumitelji pre jedno 15. godina predstavili ogromne plastične kese, još nazvane i bešike. Ali to nisu obične plastične kese. One mogu da sadrže i 24000 litara. To je količina za preko 30000 flaša. Danas se više od polovine vina iz Australije, Amerike i Južne Afrike tako prenosi. Pored plastičnih kesa, nastali su i metalne cisterne za prenos vina sa sličnom tehnologijom.

Tehnologija i distribucija vina danas gleda u oba smera

Većina ljudi, romantičari kakvi jesu, ne žele da zamišljaju da se njihova omiljena tečnost u čaši pre toga prenosila u ogromnoj bešici od 24000 litara. I kako su ljudi kroz vreme, u potrazi za boljom tehnologijom, kvevri zamenili amforom, amforu buretom, bure flašom, a flašu kesom, tako sada na vrhuncu tehnologije neki teže povratku korenima. U Gruziji se vratili proizvodnji vina u kvevrima, neki su se vratili i amforama. I tako smerovi u proizvodnji vina kroz vreme idu u oba pravca kako bi naš omiljeni diskont pića u Beogradu imao sve da ponudi. I tu se naša istorija završava. Za sada...