BLOG POST
CACHACA (KAŠASA)
CACHACA (KAŠASA)
Cachaca (Kašasa) je vrsta alkohola koji se jedinstveno prozvodi u Brazilu, od soka trske. To je nacionalno piće zemlje i glavni sastojak ključnog brazilskog koktela, caipirinha.
Iako je tehnički vrsta ruma, cachaca je u Brazilu klasifikovana kao brendi/rakija od trske (aguardente de cana), a tamošnja vlada je vodila veliku kampanju da kao takva bude priznata i u drugim zemljama, posebno u SAD. Ovo je više bilo pitanje nacionalnog ponosa nego ekonomije - cachaca je sastavni deo brazilske kulture, a samo 1 procenat ukupne proizvodnje proda se van Brazila.
Kao i u svim rumovima, glavni sastojak za cachacu je slatki sok šećerne trske bogat saharozom. Ovaj sok se fermentiše, a zatim destiluje, odmah nakon što se izvuče iz trske. Ovo je ono po čemu se cachaca razlikuje od drugih rumova, od kojih se većina destiluje iz melase (crni, sirupasti nusproizvod procesa proizvodnje šećera), a ne od neprerađenog soka od trske. Cachaca deli ovu osobinu sa Rhum Agricole, rumom od trske iz francuske Zapadne Indije.
Smatra se da su proizvodnju cachace u Brazilu započeli oko 1540. godine doseljenici iz Portugala. Skoro pet vekova kasnije, Brazil je najveći svetski proizvođač rafinisanog šećera. Tamo se svake godine stvaraju ogromne količine melase, od kojih se gotovo nijedna ne koristi za pravljenje ruma. Umesto toga, destiluje se u biogorivo na bazi etanola. Na Karibima rum sazreva u drvenim buradima, u Brazilu se pumpa u rezervoare za benzin.
Tokom godina cachaca je dobila brojne sinonime (najčešće aguardente, pinga, cana i caninha), od kojih su mnogi lokalizovani u određenim oblastima. Neka od kreativnijih imena uključuju xarope-doida (ludi sirup), bafo de tigre (tigrov dah) i lágrimas da virgem (suze device). Neki od ovih sinonima su stvoreni kao šifre, potrebne kada je alokhol postao ilegalan u nekoliko faza tokom 17. veka. Zabranu je uvela portugalska vlada (Brazilom je vladao Portugal od 1500-1822), jer je popularnost cachace dovela do smanjene prodaje portugalskog vina i žestokih pića.
Postoje dve glavne podkategorije cachace: bela (neodležana) i zlatna (odležana). Bela cachaca, daleko češći oblik, uglavnom se flašira odmah nakon destilacije. Obično ima relativno jednostavan osećaj u ustima i svežu, travnatu aromu. Većina primera je malo zaslađena (zakon dozvoljava do šest grama šećera po litru) da bi se prihvatila oštrina mladog, neukroćenog pića. One koje su posebno označene kao „zaslađena cachaca“ mogu da sadrže do 30 grama po litru.
Odležana "zlatna" cachaca je ređa od svakodnevnog belog oblika, ali postaje sve popularnija među iskusnim uživaocima ovog pića. Ovaj stil se tradicionalno nalazio samo u Brazilu, ali međunarodna potražnja sada raste. Da bi se cachaca kvalifikovala kao "stara" prema brazilskom zakonu, najmanje 50 odsto alkohola mora da je provelo najmanje 12 meseci u drvenim buradima. Neki ultra-premium primerci su stari čak 15 godina. Za starenje se može koristiti najmanje 20 vrsta drveta, od kojih svako daje različite arome začina. Uobičajeno konzumirana u čistom obliku ili preko leda, odležala kašasa je cenjena zato što je nežnija i kompleksnija od mlađe, bele kašase.
Najpoznatiji kokteli koji se prave sa cachacom su: Capirinha – sa limetom i šećerom, Quentao – sa korom citrusa i začinima, kao i Batida – sa voćnim sokom.
Pročitajte i još...
