Akvavit je destilovano alkoholno piće proizvedeno uglavnom u Skandinaviji i severnoj Nemačkoj. Kao i viski (od galskog uisce beatha) i eau de vie, ovo ime znači „voda života“. Dokumentarni dokazi o ovom piću datiraju iz 1530-ih.
Akvavit mora biti destilovan od osnovnog poljoprivrednog proizvoda. To su obično žitarice ili krompir. Obično se flašira sa oko 40 posto alkohola.
Kao i džin, aromatizovan je biljkama, mada ovde dominantni ukusi moraju biti kim ili mirođija, ili povremeno kombinacija ova dva. Švedske verzije moraju da sadrže komorač da bi bile označene kao akvavit. Ostali uobičajeni sastojci uključuju kardamom, anis i korijander.
Metode destilacije i arome mogu se uveliko razlikovati između brendova. Mladi akvavit je bistar, dok odležane verzije variraju od prozirnog preko bledo slamnate do zlatne. Ovo zavisi od dužine sazrevanja hrasta i starosti buradi. Boja, međutim, takođe može biti dobijena dodavanjem karamele, voća ili biljaka.
Akvavit je važan deo skandinavske kulture konzumiranja pića, posebno na svečanim okupljanjima kao što su božićne večere i proslave leta.
Može se piti i uopštenije kao aperitiv. Tradicionalno verovanje je da akvavit pomaže u varenju teških obroka.
Norvežani tradicionalno piju akvavit polako, na sobnoj temperaturi. Ovo odgovara tipičnom stilu akvavita, koji sazreva u hrastovim bačvama.
Nasuprot tome, u drugim skandinavskim zemljama i Nemačkoj obično se servira ohlađeno u maloj čaši, "na eks".
Danci konzumiraju ovo piće (koje se kod njih naziva i Snaps) tokom cele godine, uglavnom uz obroke i često u tandemu sa pivom.
U Finskoj i Švedskoj akvavit se vezuje za tradicionalne zabave sa rakovima koje se održavaju krajem avgusta u vreme sezone pecanja rakova.
Piće ima dugu tradiciju u severnoj Nemačkoj, posebno u državi Šlesvig-Holštajn koja je bila deo Danske još u 19. veku i još uvek ima dansku manjinu. Nemački akvavit se uglavnom destiluje od žitarica i nešto je slabiji u pogledu sadžaja alkohola.
Pročitajte i još...